Intervju sa glumcem Sašom Latinovićem: Priče koje se pričaju u pozorištima za decu uvek motivišu najmlađe da izrastu u dobre ljude

share on:

U sredu 28.04.2021. u Pozorištu mladih publika će prvi put imati priliku da pogleda dečju lutkarsku predstavu „Potraga za plavim zecom“, u režiji Emilije Mrdaković. Ovim povodom smo uradili intervju sa jednim od glumaca Sašom Latinovićem.

Kažite nam više o predstavi „Potraga za plavim zecom“?

-Pesma Duška Radovića o plavom zecu jedinom na svetu poslužila je samo kao povod ili inspiracija. U našoj predstavi, tri nesvakidašnja i jedinstvena na svetu detektiva, koji imaju jedinstvenu detektivsku agenciju, dobijaju anonimnu poruku u kojoj se od njih traži da pronađu plavog zeca, kao onog iz pesme Duška Radovića, jedinog na svetu.

Mi, kao detektivi, povešćemo naše gledaoce, magijom klasične dečje igre, iza treće zemlje, iznad treće gore i preplovićemo i treće more sa svojom publikom, kako bismo rešili zadatak koji nam je poveren. Publika naše predstave biće deca od tri godine pa naviše. Verujemo da će naša igra biti zabavna i podsticajna, da će ih motivisati u njihovim portagama za nekim samo za njih jedinstvenim “plavim zečevima”.

Kako je nastao naziv predstave?

-Predstave nastaju najčešće kao posledica teme koja je izazivala nemir kod reditelja dugo vremena ili kao poziv i predlog umetničkog direktora reditelju, da oživi ideju koja mu se predloži. U našem slučaju, direktor Pozorišta mladih, gospodin Mihajlo Nestorović je predložio Emiliji Mrdaković da na sceni oživi pesmu Duška Radovića. Razmišljajući o predlogu, i o razmišljanjima i doživljajima sveta deteta koje je okruženo raznim senzacijama, klasična „lovačka priča“ nije bila dovoljno dobar način da se ova priča ispriča. U našoj predstavi uloga lovca zamenjena je sa tri detektiva koji tragaju za jedinstvenim zecom iz Radovićeve pesme. Detektivi imaju specijalnu opremu, poput najčuvenijih svetskih detektiva koja ih tragom njihovih želja vodi do raznih plavih zečeva. No, oni nastavljaju potragu sve dok ne iscrpe sva sredstva da dođu do „pravog“ plavog zeca.

Koje poruke nam šalje predstava?

Dok smo stvarali predstavu, svakodnevno smo, iznova, vodili kreativne rasprave na temu šta je za nas „plavi zec“? Šta je on predstavljao pesniku, a kako ga mi tumačimo i predstavljamo? Zamisao rediteljke je bila da naš plavi zec budu želje i ciljevi koje svako od nas postavlja sebi. Tako smo došli do zaključka kako plavih zečeva, jedinih na svetu, ima bezbroj, kao što ima i bezbroj želja. Tako je svaki plavi zec – želja, kojeg poželiš i uhvatiš – ostvariš, pravi i jedini na svetu, i postojaće sve dok ne poželimo još jedinstvenijeg. Plave zečeve treba vijati. To je ponekad lako, ponekad i ne, ali sigurno je da ih je teško uhvatiti. Neko uhvati tek po nekog, a neko uhvati i više od 100. Važno je ostati detektiv koji traga za plavim zečevima, biti spreman da kreneš u akciju, imati dobru opremu i tačan plan. Najvažnije je da potraga nikada ne prestaje.

Ko čini autorski tim?

Osnovnu verziju teksta napisala je Irina Subakov, dramaturškinja, ali cela priča, zajedno sa tekstom, je u procesu nastajanja doživela velike transformacije od strane kompletnog autorskog tima. Tri detektiva igramo Marija Radovanov, Slobodan Ninković i ja (Saša Latinović). Čitavu potragu sa nama je osmislila rediteljka Emilija Mrdaković, dok je kompletan scenski dizajn (scenografija, lutke, kostimi i plakat) poveren Edni Mačković. Zvučnu sliku, svojim jedinstvenim stilom, upotpunili su kompozitor Jovan Špira Obradović  i njegov saradnik Marijan Moša Stančić. Pored troje detektiva, na sceni će biti i preko stotinu različitih zečeva, u čijoj će animaciji pomagati naše tehničko osoblje, koje publika nema priliku da vidi.

Lutkarske predstave su uglavnom namenjene najmlađima. Na koji način njihove poruke mogu dopreti i do starijih?

Priče koje se pričaju u pozorištima za decu uvek motivišu najmlađe da izrastu u dobre ljude. U njima dobro odnosi pobedu nad zlom, pravda pobeđuje, ljubav je jača od svih prepreka, poštenje, trud i posvećenost se isplate, žrtva je nagrada, prijateljstvo i zajednički trud savladavaju zaveru i izdaju, oni koji su grešili uvide svoje greške, izvine se i bude im oprošteno… Te poruke odraslom sigurno teraju suze na oči i vraćaju ga na ono što i sam uči svoje naslednike, jer svet jedino tako može da preživi.

Podjednako radite na predstavama i za decu i za odrasle. Koja je publika zahtevnija?

Deca su aktivni učesnici u predstavi. Ona nisu došla da u mraku samo posmatraju čarobni svet koji se uživo odvija pred njihovim očima. Dete bira heroja sa kojim se identifikuje, navija i strepi za njega, spremno je i da aktivno stane u njegovu odbranu. Deca moraju da komentarišu, jer ona preživljavaju sve ono što im sa scene dočaravamo, i ako to nije dovoljno ona će sebi upotpuniti doživljaj sopstvenom maštom.  To ponekad podrazumeva da će vikati, pljeskati ili skakati i sakrivati se kako bi upotpunila doživljaj, a ponekad i to da će početi sama svoju priču i igru, jer im naša nije bila dovoljno stimulativna. Važno je dovoditi decu na predstave koje sadržajem i načinom predstavljanja odgovaraju njihvom uzrastu. Odrasli „moderni“ gledalac  najčešće želi da se zabavi i voleo bi da ga, u sigurnom mraku pozorišne sale, niko ne uznemirava i ne ometa.  Obe su publike zahtevne, svaka na svoj način i traže drugačije intenzitete igre i drugačije uobličavanje glumačkih izražajnih sredstava, ali mi je svaka predstava za decu bila fizički nemerljivo zahtevnija od svih predstava odigranih odrasloj publici.

Kako vidite budućnost lutkarstva?

Pozorište se, poput svih drugih umetnosti, konstrantno menjalo, uvek su se tražile „nove forme“. Tako je i sa lutkarstvom i dramskim pozorištem. Lutke su deci bliske i uvek će biti most kojim se dolazi do njihovih emocija i oblikuje njihovo poimanje sveta i društvenih odnosa. Lutka ne može sve ono što živi glumac može, ali ona može sve ono što glumac nikada neće biti u stanju da na sceni izvede. Lutke u pozoritu nisu više samo marionete ili lutke koje imaju jednostavne mehanizme i ograničene pokrete. Sve više lutkarskim teatrima dominiraju sofisticirani mehanizmi koji lutkama omogućavaju toliko realistične pokrete da potpuno poverujete u njenu životnost, zatim udružena igra tela izvođača i njegova nadogradnja lutkom ili objekti i materijali koji dobijaju osobenosti subjekta koji stupa u konflikte sa živim glumcem, oživljavajući tako slike iz nepoznatih svetova, mašte ili snova. Zato ja novu formu dramskog teatra vidim u bliskom sadružestvu sa lutkarskim.

I za kraj razgovora, kakvi su planovi pozorišta mladih do kraja sezone 2020/2021?

Odmah nakon premijere „Potrage za plavim zecom“, već 16. maja, očekuje nas premijera autorskog projekta „Devojčica sa šibicama“. Nakon toga počinjemo pripremu dramskog spektakla, za decu i odrasle, „Tri musketara“. Premijera ove predstave trebalo bi da bude poslednja u ovoj sezoni, a od septembra se nadamo novim i još većim glumačkim izazovima, dobrim i kvalitetnim predstavama, punim salama i novim uspesima na festivalima.

Karte za današnje izvođenje su rasprodate. Oni koji žele da odgledaju predstavu „Potraga za plavim zecom“, imaće mogućnost nakon praznika.

 

Autor: explorenovisad.rs