Gradonačelnik Miloš Vučević na otvaranju izložbe pod nazivom „Ko je Malvina Hofman?“ 17. aprila u Klubu “Tribina mladih”

share on:

Izložba pod nazivom „Ko je Malvina Hofman?“, koju organizuje Institut za istoriju oglašavanja, u saradnji sa ambasadom SAD u Beogradu i Kulturnim centrom Novog Sada, biće otvorena u utorak, 17. aprila s početkom u 19 časova u Klubu “Tribina mladih” Kulturnog centra Novog Sada. Otvaranju će prisustvovati i obratiti se gradonačelnik Novog Sada, Miloš Vučević, direktor Kulturnog centra Novog Sada Bojan Panaotović i autor izložbe Vladimir Čeh. 

Institut za istoriju oglašavanja, u saradnji sa ambasadom SAD-a u Beogradu i Kulturnim centrom Novog Sada, organizuje izložbu pod nazivom „Ko je Malvina Hofman?“. Izložba, koja će nakon Novog Sada obići još 7 gradova u Srbiji, u novosadskom Kulturnom centru biće otvorena u utorak, 17. aprila s početkom u 19 časova.

Na izložbi će se prvi put javno prikazati Malvinini crteži koje je uradila na ovom putu. Prikazani će biti i do sada nepoznati istoriografski fakti u vezi sa njenim aktivnostima za pomoć Srbiji u Velikom ratu, pronađeni u Geti institutu u Los Anđelesu. Na izložbi je potvrđena i urbana legenda da je lik na plakatu “Serbia Needs Your Help” ustvari lik mrtvog srpskog vojnika na čamcu kojima su prebacivani vojnici na sahranu u “Plavoj grobnici” kod ostrva Vido u Grčkoj. Prikazana je i originalna fotografija sa čamca srpskog ratnog reportera Miloja Igrutinovića koja je poslužila kao predložak za ilustraciju na plakatu, Malvinina skica za plakat, plakat, razglednica sa istim likom i naslovna strana knjižice “Kosovo Day 1918” štampana u SAD-u. Tu priča o mrtvom vojniku koji je postao simbol Srbije nije završena: Malvina je isti lik iskorisitila za skulpturu Sv. Franje koja se danas nalazi ispred bolnice Mejo u Ročesteru, SAD. Skulpturu je na izložbi moguće videti uz pomoć kacige za „virtuelnu realnost“. Iz trodimenzionalne slike virtuelne realnosti, uz pomoć 3D štampača, lik srpskog vojnika vraćen je u “opipljivu realnost”: izložena je bista Sv. Franje.

U drugom delu izložbe je skrenuta pažnja na američku kampanju za pomoć Srbiji, u kojoj je Malvina bila deo umetničkog tima. Namera autora izložbe bila je da se izložbom oduži autorki čuvenog plakata, koja je pored njega imala i druga umetnička dela u vezi sa ovim prostorom, i da ukaže na mnoge druge njene aktivnosti za pomoć Srbiji, jer se o njoj, nažalost, u Srbiji skoro ništa ne zna.

Priča o američkoj kampanji za pomoć Srbiji u Velikom ratu, deo izložbe “Srbija, rat i plakat”, koja je pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja, realizovana je prošle godine u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu.  Samo mali broj ljudi u zemlji zna za kampanje “Pomozite Srbiju…” koje su u vreme Prvog svetskog rata vodile zemlje-saveznice SAD, Francuska i Velika Britanija. Autor čuvenog plakata „ Serbia Needs Your Help“ u kampanji SAD-a je najpoznatija američka vajarka Malvina Hofman. Izložba je posvećena njenom plakatu, njenim delima i aktivnostima za pomoć  Srbiji.  Kako se velika američka umetnica zainteresovala za sudbinu Srbije u vreme Velikog rata?

„Rad u međunarodnoj ispostavi Crvenog krsta u Njujorku doveo me u kontakt sa ljudima iz raznih zemalja. Među njima je bilo Srba kojima je najviše bila potrebna naša pomoć. … Jedan od njihovih patriota, pukovnik Milan Pribićević, došao je u Ameriku sa ostrva Krf. Njegova najveća želja je bila da okupi desetak hiljada dobrovoljaca i  povede ih natrag, da oslobodi porobljena sela“ piše Malvina.

Popularni američki ilustrator tog doba Dejna Gibson (Charles Dana Gibson 1867 – 1944) okupio je pod pokroviteljstvom Komiteta za javne informacije grupu poznatih umetnika koji su pro bono radili tematske plakate u vezi sa ratom. Među odabranim ilustratorima bila je i Malvina Hofman. Tako su ova dva čoveka zaslužna za Malvinin interes za Srbiju. Jednom nastao, interes je zauvek i ostao.

„Jula 1919. godine, kada sam završila svoj deo na postavci izložbe u muzeju Roden u Parizu, otišla sam u kancelariju gospodina Herberta Huvera, direktora američke uprave za pomoć. Između ostalih velikih ratnih aktivnosti on je osnivao fondove za dečiju hranu širom Jugoslavije. Bio je veoma dobro informisan o svim mojim ratnim aktivnostima i nije traćio vremena. Čim sam ga obavestila o svojoj spremnosti da idem za Jugoslaviju, odmah me je odveo do velike zidne mape u svojoj kancelariji. Zatraženo je da idem u tu zemlju da bih prekontrolisala dvadeset pet stanica za prehranu dece i donesem nazad izveštaj. „Sutra ujutru dođite ovde u deset časova, imaću vaš pasoš i sva spremna uputstva. Pravite dnevne izveštaje i donesite ih meni – fotografišite-crtajte-postavljajte pitanja-ali iznad svega, nemojte se razboleti…“

Ostala je na putu šest nedelja. Nije se razbolela. Svoje zanimljive doživljaje opisala je 1936. godine u knjizi „Glave i pisma“ u poglavlju „Glad na Balkanu“.

Autor: explorenovisad.rs