Sastavljeno i rastavljeno

share on:

Neverujem da ću uspeti da stignem pre podne jer neznam kada stiže autobus iz HercegNovog.  Moram još jednom proveriti dali sam dobro pogledao red vožnje. Nadam se da ćemo se videti,ako ti nebudeš mogao,vidimo se idući put. Ni sam sigaran da ću stići!

Ovo su samo neke od grešaka koje pravimo u pisanju i samo jedno od pravila u srpskom jeziku.

Prilikom pisanja, veoma često se desi da se zapitamo kako se nešto piše. Kako ne bismo grešili, u nastavku, priseti se koje reči se pišu zajedno, a koje odvojeno!

Sastavljeno se pišu:

a) složenice koje imaju samo jedan akcenat i u kojima se prvi deo ne menja, na primer: Beograd (Beograda, Beogradu), goloruk, parobrod, pismonoša, bezdušan, jugozapadni, prepoloviti, izvući;

b) nazivi stanovnika naselja iako se imena tih naselja sastoje od dve akcentovane reči i pišu se odvojeno; na primer: Novosađanin (prema Novi Sad), Belocrkvanka (prema Bela Crkva), Bjelopoljac (prema Bjelo Polje);

v) prisvojni prodevi izvedeni od naziva mesta ako se sastoje od dve akcentovane reči, npr. gornjomilanovački (prema Gornji Milanovac), južnoamerički (prema Južna Amerika), krivopalanački (prema Kriva Palanka);

g) rečca ne uz imenice i prideve s kojima srasta u složenice, na primer:
– neznanje, nečovek, nezahvalnost, neznalica, nebriga, neprijatelj;
– nepoznat, neprirodan, nezreo, nepismen, nevelik, nevidljiv;

d) imenice prepodne i popodne kad označavaju u celini vreme dana pre 12 sati ili posle 12 sati, na primer: Celo popodne/prepodne smo te čekali. Ali, kad se ovim izrazom označava neki trenutak pre ili posle 12 časova, piše se rastavljeno, npr.: Doći ću sutra pre podne, odmah posle doručka.;

đ) složeni prilozi kao: malopre, pokadšto, gdekad, gdegde, najednom, napamet, otprilike, sneruke i predlozi: povrh, namesto, ukraj, uoči, podno;

e) rečca naj– u superlativu opisnih prideva, na primer: najlepši, najlakši, najbolji, najjači, najjednostavniji.

S crticom između prvog i drugog dela pišu se polusloženice, ako svaki od sastavnih delova čuva svoj akcenat i ako se prvi deo ne menja po padežima. Tako se pišu:

a) višečlani nazivi mesta, na primer: Herceg-Novi (iz Herceg-Novog, u Herceg-Novom), Ivanić-Grad;

b) dve imenice od kojih jedna određuje drugu, a zajedno označavaju jedan pojam, na primer: baš-čaršija, radio-amater, rak-rana, auto-put, general-major, general-potpukovnik;

Rastavljeno se pišu:

a) rečca ne u odričnim oblicima glagola, na primer: ne znam, ne veruju, ne dolazimo, ne pitaj, ne može; izuzetak su odrični glagoli neću, nemam, nemoj, nisam;

b) odrične zamenice niko, ništa, nikoji, ničiji, nikakav kad se upotrebljavaju s predlogom, na primer: ni za koga, ni sa kim, ni u čijem, ni pred kakvim, ni za kojim;

v) rečca li uz glagole u upitnim rečenicama, npr. Hoćeš li doći? Veruješ li mi? Znaš li to? i u upitnim rečenicama sa da, na primer: Da li bi mi pomogla? Da li imaš novca?

Autor: explorenovisad.rs

Tekst u okviru projekta „Pišem da te Kultivišem “ koji je sufinansiran od Pokrajinskog sekretarijata za kulturu,javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama.