Brzo misli,brzo deluj,budi džentlmen by Janko Pavlis

share on:

Poslednji u nizu članaka posvećen Slovačkoj nacionalnoj zajednici, u okviru projekta Multikul, objavljujemo u formi kratkog intervjua i to sa jednim od istaknutih članova ove zajednice Jankom Pavlisom. Ono zbog čega se naša redakcija odlučila da ovaj intervju odradi baš sa profesorom Pavlisom jeste pre svega Jadzent, novi sport, čiji je idejni tvorac upravo Janko. U narednih nekoliko redova upoznaćemo vas sa ovim sportom, Jankom  i njegovim pogledom na Slovačku zajednicu u Vojvodini.

Ko je Janko Pavlis?

Rodjen sam 06.10.1957. godine u Odžacima. Po zanimanju sam profesor fizičkog i zdravstvenog vaspitanja i diplomirani trener fudbala. Odrastao sam u mestu Lalić –  Srpsko -Slovačka  sredina, trenutno živim u Temerinu  Srpsko – Madjarska sredina. Ono što je odigralo značajnu ulogu u mom načinu razmišljanja jeste što sam od malena bio u ovakvom okruženju kao i to što sam dosta vremena proveo sa radnicima Kudeljare i zadruge u kojoj se nije pravila podela na muške i ženske poslove, kao i podela na osnovu nacionalne pripadnosti. Nikakve podele nije bilo  ni od strane  rukovodilaca ni od strane ljudi koji su radili i živeli najsložnije moguće. Verovatno je to sve  ostavilo na mene odredjeni  pečat pa su tako i ideje koje su mi  dolazile bile u tom pravcu.

Napisao sam veliki broj pesama koje sam čitao na Radiju  Temerin , Novi Sad i Beograd. Pored toga tu je i basna kojom se veoma ponosim pod nazivom Gnjurac i patak koja je takodje čitana na više mesta i objavljena u nekim novinama.

Fudbalski sam trener od 1982 -1992.g. od toga 8 godina u TSK-u iz Temerina i fudbalsom klubu Mladost iz Bačkog Jarka . Fudbal nije bio jedini sport kojim sam se bavio, pored njega u 29 godina obuke plivanja obučio sam 3 300 neplivača  od toga  10 %  su bili odrasli neplivači na šta sam posebno ponosan.

Međutim ono po čemu sam najpoznatiji jeste Jadžent, sport koji sam 1993. Godine i  autorski zaštitio.

Jadžent je igra sa loptom za muškarce i žene koji igraju zajedno u istoj ekipi. Tri principa u koje su utkana sva pravila Jadženta jesu:

  1. Brzo misli
  2. Brzo deluj
  3. Budi džentlmen

Osnivač sam  Medjunarodne Jadžent asocijacije samo zajedno  koja ima sedište kod nas, a 1999. godine autorski sam zaštitio i ideju  Bumdžent koji predstavlja kolektivnu borilačku igru za muškarce i žene takodje u istoj ekipi . Govorim četiri jezika : Srpski , Slovački , Madjarski i Ruski . Na tim jezicima sam držao predavanja u sedam država.

Možete li nam reći nešto više o Jadžentu?

Jadžent je kao prva kap ideje nastao u Osnovnoj školi Slavko Rodić u Bačkom Jarku,  nakon toga sam čekao pet godina da počnem raditi sa srednjoškolcima gde sam okupio grupu zainteresovanih đaka sa kojima smo isprobavali pravila i mogućnosti Jadženta. U Junu 1993. godine osnovan je prvi Jadžent klub na svetu pod nazivom “JP93” koji je rasadnik sve rasprostranjenijeg Jadženta po svetu. Od 1995. godine redovno igramo Jadžent ligu države u kojoj živimo, a od 1996. godine redovno igramo Jadžent Kup. Od 2000. godine igramo i  Medjunarodne Jadžent turnire .

Nastupio sam na više Evropskih kongresa Fiskulturnika, a prvi nastup je bio u Vrnjačkoj Banji uz pomoć Nenada Živanovića koji je  predstavnik  Fiskulturnika Srbije u FIEP  Evrope. Zahvaljujući negovoj podršci i podršci  Roberta  Dekera iz Luksemburga kao i njegovog naslednika  Branislava  Antale iz Slovačke  Jadžent je  uvršten u program Kalokagatia  četiri puta. To je  Olimpijada  omladine i dece  Istočno Evropskih država u gradu Trnava u Slovačkoj . Organizatori Kalokagatije su  Ministarstvo školstva, Olimpiski  komitet, grad Trnava.

Jadžent je uvršten u školski program u Belgorodskoj oblasti u Rusiji kao eksperiment u trajanju od pet godina zahvaljujući saradnji sa  Fedorom Sobyaninom koji je prvi predstavnik  Fiskulturnika Rusije u FIEP  Evrope .

Jadžent knjiga je izdata na četiri jezika, a 2014. godine u Temerinu osnovana je Medjunarodna Jadžent asocijacija „Samo zajedno“. Osnivači ove asocijacije su iz Slovačke, Madjarske, Rumunije, Rusije i Srbije. Poslednje tri godine redovno se igra  Medjunarodna Jadžent liga turnira .

Koliko ste zadovoljni uspehom Jadženta kao sporta?

Kada sam počinjao Jadžent mislio sam da ću dvadeset godina samo ispitivati ideju i doterivati je.

Od 1996. godine se nisu menjala pravila. Sa obzirom na sankcije prema našoj državi prvih deset godina je bilo jako teško izaći izvan granic. Saradnja sa  FIEP  Evrope i  Slovačkom  asocijacijom  sporta u školama  kao i institutom za povišenje kvalifikacija iz Belgorodske oblasti u Rusiji  je dala  rezultate koje nisam mogao ni zamisliti, ali eto uspeo sam. Naredni period mora biti posvećen  kvalitetnom radu u Jadžentu prevashodno kroz škole.

Da li ste predstavili Jadžent u Slovačkoj i ako jeste kakve su bile reakcije?

Jadžent  jeste predstavljen u Slovačkoj i to u saradnji sa  Ambasadom Slovačke kod nas. Oni su mi dali kontakte sa  Centrom za  netradicionalne sportove u mestu Prievidza. Saradnja sa  Slovačkim savezom  za školski  sport  je išla tako da je  njihov predsednik gospodin  Anton Javorka  bio u Novom Sadu i došao je da se upozna sa Jadžentom nakon čega je predložio da se  uključi u Kalokagatiju. Saradjivao sam i igrali smo Jadžent u Bratislavi i to u više škola i Fakulteta ,Trenčin, Ružomberok, Liptovski Mikulaš, Liptovske  Revuce, Prievidza, Trnava, Nitra, Košice, Medzilaborce i Mošovce.

Šta je po Vama najupečatljiviji simbol Slovaka u Vojvodini?

Po meni najupečatljiviji simbol Slovaka u Vojvodini jeste to što su Slovaci ovde percipirani kao vredan i pošten narod što zaista i jesu. O tome svedoči i veliki broj šala na tu temu.

Koliko ste zadovoljni stepenom očuvanja tradicije i kulture Slovaka u Vojovodini?

Kada odemo u Slovačku oni nam kažu da mi pričamo ” Arhaični Slovački jezik “  to samo za sebe govori da se uspelo očuvati ono glavno .

Da li ste zadovoljni stepenom povezanosti Vojvodjanskih Slovaka sa maticom?

Povezanost  Slovaka je sve veća, prevashodno zahvaljujući sve većem razvoju saobraćaja. To više nije  dugačko i teško putovanje, a koliko ko to iskoristi  je već stvar ličnog angažovanja. Vidim da se  Slovaci odavde pre svega dobro povezuju sa državom Slovačkom po pitanju  kulture u svakom smislu te reči i to me veoma raduje.

Zanima nas koje su to sličnosti i razlike izmedju Srba i  Slovaka u Vojvodini?

Sličnosti i razlike  izmedju dva  Slovenska  naroda koji imaju dosta slične jezike i puno dobrih primera saradnje kroz istoriju. Napomenuću da ne postoji ni jedan zabeleženi veći ili veliki konflikt  Slovačkog i Srpskog naroda. Ono što je moj utisak jeste da su Slovaci u Srbiji  poprilično primili Balkansko  ponašanje, način života, a ipak uspevaju da zadrže svoju samobitnost.

Kako svi znamo da je Slovačka kuhinja veoma bogata, da li možete našim čitaocima da preporučite neko jelo iz raznovrsne ponude slovačke kuhinje za kraj ovog intervjua?

Kuhinja  Slovačkog naroda jeste bogata, a meni je od detinjstva najomiljeniji  specijalitet  koji se zove  Pirohi – spolja se nalazi mleveni mak dok je unutrašnjost ovog specijaliteta ispunjena domaćim pekmezom od šljiva, pravljenog rukama iskusnih Slovačkih domacića.

Autor: explorenovisad.rs