Poslednji u nizu članaka posvećen Slovačkoj nacionalnoj zajednici, u okviru projekta Multikul, objavljujemo u formi kratkog intervjua i to sa jednim od istaknutih članova ove zajednice Jankom Pavlisom. Ono zbog čega se naša redakcija odlučila da ovaj intervju odradi baš sa profesorom Pavlisom jeste pre svega Jadzent, novi sport, čiji je idejni tvorac upravo Janko. U narednih nekoliko redova upoznaćemo vas sa ovim sportom, Jankom i njegovim pogledom na Slovačku zajednicu u Vojvodini.
Ko je Janko Pavlis?
Rodjen sam 06.10.1957. godine u Odžacima. Po zanimanju sam profesor fizičkog i zdravstvenog vaspitanja i diplomirani trener fudbala. Odrastao sam u mestu Lalić – Srpsko -Slovačka sredina, trenutno živim u Temerinu Srpsko – Madjarska sredina. Ono što je odigralo značajnu ulogu u mom načinu razmišljanja jeste što sam od malena bio u ovakvom okruženju kao i to što sam dosta vremena proveo sa radnicima Kudeljare i zadruge u kojoj se nije pravila podela na muške i ženske poslove, kao i podela na osnovu nacionalne pripadnosti. Nikakve podele nije bilo ni od strane rukovodilaca ni od strane ljudi koji su radili i živeli najsložnije moguće. Verovatno je to sve ostavilo na mene odredjeni pečat pa su tako i ideje koje su mi dolazile bile u tom pravcu.
Napisao sam veliki broj pesama koje sam čitao na Radiju Temerin , Novi Sad i Beograd. Pored toga tu je i basna kojom se veoma ponosim pod nazivom Gnjurac i patak koja je takodje čitana na više mesta i objavljena u nekim novinama.
Fudbalski sam trener od 1982 -1992.g. od toga 8 godina u TSK-u iz Temerina i fudbalsom klubu Mladost iz Bačkog Jarka . Fudbal nije bio jedini sport kojim sam se bavio, pored njega u 29 godina obuke plivanja obučio sam 3 300 neplivača od toga 10 % su bili odrasli neplivači na šta sam posebno ponosan.
Međutim ono po čemu sam najpoznatiji jeste Jadžent, sport koji sam 1993. Godine i autorski zaštitio.
Jadžent je igra sa loptom za muškarce i žene koji igraju zajedno u istoj ekipi. Tri principa u koje su utkana sva pravila Jadženta jesu:
- Brzo misli
- Brzo deluj
- Budi džentlmen
Osnivač sam Medjunarodne Jadžent asocijacije samo zajedno koja ima sedište kod nas, a 1999. godine autorski sam zaštitio i ideju Bumdžent koji predstavlja kolektivnu borilačku igru za muškarce i žene takodje u istoj ekipi . Govorim četiri jezika : Srpski , Slovački , Madjarski i Ruski . Na tim jezicima sam držao predavanja u sedam država.
Možete li nam reći nešto više o Jadžentu?
Jadžent je kao prva kap ideje nastao u Osnovnoj školi Slavko Rodić u Bačkom Jarku, nakon toga sam čekao pet godina da počnem raditi sa srednjoškolcima gde sam okupio grupu zainteresovanih đaka sa kojima smo isprobavali pravila i mogućnosti Jadženta. U Junu 1993. godine osnovan je prvi Jadžent klub na svetu pod nazivom “JP93” koji je rasadnik sve rasprostranjenijeg Jadženta po svetu. Od 1995. godine redovno igramo Jadžent ligu države u kojoj živimo, a od 1996. godine redovno igramo Jadžent Kup. Od 2000. godine igramo i Medjunarodne Jadžent turnire .
Nastupio sam na više Evropskih kongresa Fiskulturnika, a prvi nastup je bio u Vrnjačkoj Banji uz pomoć Nenada Živanovića koji je predstavnik Fiskulturnika Srbije u FIEP Evrope. Zahvaljujući negovoj podršci i podršci Roberta Dekera iz Luksemburga kao i njegovog naslednika Branislava Antale iz Slovačke Jadžent je uvršten u program Kalokagatia četiri puta. To je Olimpijada omladine i dece Istočno Evropskih država u gradu Trnava u Slovačkoj . Organizatori Kalokagatije su Ministarstvo školstva, Olimpiski komitet, grad Trnava.
Jadžent je uvršten u školski program u Belgorodskoj oblasti u Rusiji kao eksperiment u trajanju od pet godina zahvaljujući saradnji sa Fedorom Sobyaninom koji je prvi predstavnik Fiskulturnika Rusije u FIEP Evrope .
Jadžent knjiga je izdata na četiri jezika, a 2014. godine u Temerinu osnovana je Medjunarodna Jadžent asocijacija „Samo zajedno“. Osnivači ove asocijacije su iz Slovačke, Madjarske, Rumunije, Rusije i Srbije. Poslednje tri godine redovno se igra Medjunarodna Jadžent liga turnira .
Koliko ste zadovoljni uspehom Jadženta kao sporta?
Kada sam počinjao Jadžent mislio sam da ću dvadeset godina samo ispitivati ideju i doterivati je.
Od 1996. godine se nisu menjala pravila. Sa obzirom na sankcije prema našoj državi prvih deset godina je bilo jako teško izaći izvan granic. Saradnja sa FIEP Evrope i Slovačkom asocijacijom sporta u školama kao i institutom za povišenje kvalifikacija iz Belgorodske oblasti u Rusiji je dala rezultate koje nisam mogao ni zamisliti, ali eto uspeo sam. Naredni period mora biti posvećen kvalitetnom radu u Jadžentu prevashodno kroz škole.
Da li ste predstavili Jadžent u Slovačkoj i ako jeste kakve su bile reakcije?
Jadžent jeste predstavljen u Slovačkoj i to u saradnji sa Ambasadom Slovačke kod nas. Oni su mi dali kontakte sa Centrom za netradicionalne sportove u mestu Prievidza. Saradnja sa Slovačkim savezom za školski sport je išla tako da je njihov predsednik gospodin Anton Javorka bio u Novom Sadu i došao je da se upozna sa Jadžentom nakon čega je predložio da se uključi u Kalokagatiju. Saradjivao sam i igrali smo Jadžent u Bratislavi i to u više škola i Fakulteta ,Trenčin, Ružomberok, Liptovski Mikulaš, Liptovske Revuce, Prievidza, Trnava, Nitra, Košice, Medzilaborce i Mošovce.
Šta je po Vama najupečatljiviji simbol Slovaka u Vojvodini?
Po meni najupečatljiviji simbol Slovaka u Vojvodini jeste to što su Slovaci ovde percipirani kao vredan i pošten narod što zaista i jesu. O tome svedoči i veliki broj šala na tu temu.
Koliko ste zadovoljni stepenom očuvanja tradicije i kulture Slovaka u Vojovodini?
Kada odemo u Slovačku oni nam kažu da mi pričamo ” Arhaični Slovački jezik “ to samo za sebe govori da se uspelo očuvati ono glavno .
Da li ste zadovoljni stepenom povezanosti Vojvodjanskih Slovaka sa maticom?
Povezanost Slovaka je sve veća, prevashodno zahvaljujući sve većem razvoju saobraćaja. To više nije dugačko i teško putovanje, a koliko ko to iskoristi je već stvar ličnog angažovanja. Vidim da se Slovaci odavde pre svega dobro povezuju sa državom Slovačkom po pitanju kulture u svakom smislu te reči i to me veoma raduje.
Zanima nas koje su to sličnosti i razlike izmedju Srba i Slovaka u Vojvodini?
Sličnosti i razlike izmedju dva Slovenska naroda koji imaju dosta slične jezike i puno dobrih primera saradnje kroz istoriju. Napomenuću da ne postoji ni jedan zabeleženi veći ili veliki konflikt Slovačkog i Srpskog naroda. Ono što je moj utisak jeste da su Slovaci u Srbiji poprilično primili Balkansko ponašanje, način života, a ipak uspevaju da zadrže svoju samobitnost.
Kako svi znamo da je Slovačka kuhinja veoma bogata, da li možete našim čitaocima da preporučite neko jelo iz raznovrsne ponude slovačke kuhinje za kraj ovog intervjua?
Kuhinja Slovačkog naroda jeste bogata, a meni je od detinjstva najomiljeniji specijalitet koji se zove Pirohi – spolja se nalazi mleveni mak dok je unutrašnjost ovog specijaliteta ispunjena domaćim pekmezom od šljiva, pravljenog rukama iskusnih Slovačkih domacića.
Autor: explorenovisad.rs
