Praznik slobode i svetlosti: Jevrejski praznik Hanuka

share on:

Jevreji od 16.decembra do 28. decembra ove godine slave praznik Hanuka ili Hag haurim, praznik slobode i svetlosti. Stoga je naš četvrti članak o jevrejskoj nacionalnoj zajednici, u okviru projekta Mulikul, posvećen upravo ovom prazniku slobode i svetlosti.

Hanuka se slavi u znak sećanja na trogodišnji oslobodilački rat i oslobođenje Jerusalima 165. godine pre nove ere, kada je “ponovo upaljeno kandilo, a idoli izbačeni iz Hrama”. U danima Hanuke Jevreji se sećaju pobede jednog od petorice Hakohenovih sinova – vojskovođe zvanog Makabi (čekić) – nad Sirijcima i ponovnog osvećenja hrama u Jerusalimu.

Svečanost traje osam dana i za to vreme u jevrejskim porodicama se pali osmokraki svećnjak (hanukija), koji liči na menoru, sa osam glavnih i jednim pomoćnim krakom. Legenda kaže da je posle razaranja jerusalimskog Hrama u njemu nađeno ulje za svećnjak – menoru, koje je bilo dovoljno samo za jedan dan. Ali, ulje je u kandilima gorelo punih osam dana što se u judaizmu smatra čudom.

U dane Hanuke pevaju se ode jerusalimskom Hramu, jedu se krofne svih osam dana praznika koji se slavi po kućama, školama, jevrejskim zajednicama, udruženjima i na trgovima. U Izraelu se sveće pale na svim trgovima i pred Gradskom kućom.

U jevrejskim porodicama Hanuka je radostan praznik. Osim paljenja sveća večeri su  obeležene porodičnim okupljanjima, pravljenjem hrane pržene u ulju (ulje je na svojevrstan  način jedan od glavnih elemenata istorijske priče o Hanuki) kao što su krofne i latkes  (posebne vrste palačinki), a deca dobijaju i gelt, odnosno izvesnu manju količinu novca koju  mogu da utroše na svoja zadovoljstva.

Hanuka je danas jedan od popularnijih jevrejskih praznika u širim krugovima i kao takav je  često predstavljan u medijima i savremenim filmovima i serijama.

Autor: explorenovisad.rs