Pop Joca

share on:

Rodio se u Novom Sadu kao Jovan Marković 1811. godine, sin Teodosija paroha Uspenske crkve. Na početku je bio učitelj u Jovanovskoj crkvi a od 1843. godine je paroh u Uspenskoj crkvi.

Pop Joca je voleo da propoveda i drži govore. Održao je jednom govor i tromesečnom mrtvom sinu Aleksandra Adamovića. Nekom prilikom se opkladio sa svojim prijateljem profesorom Vasom Đurđevićem da će na bilo koju zadanu mu temu govoriti nespreman u crkvi. Đurđević mu je zadao temu neposredno pre nego što se Pop Joca popeo na amvon (uzdignut podijum u pravoslavnim hramovima).

Pričao je preko pola sata, a propoved nije bila bez sadržaja. Pored govorništva bio je i sklon slikanju, ostalo je nekoliko ikona koje su njegov rad. Poznato je takođe da je mnoge nadgrobne spomenike on klesao.

Najpoznatiji je ostao spram svog čuvenog apetita, o kojem se i danas pripoveda.  Kažu da je mogao da pojede veš korpu punu krofni, 40 sarmi, celu ćurku…

Iako je bio omanjeg rasta ne čudi što se ugojio na neverovatnih 150kg. Svojim izgledom je podsećao na bundevu ili tikvicu, pa su ga njegovi parohijani prozvali Pop Tikvica.  Ostale su upamćene priče ratara, da su ga posle kakve svečarske večere morali da ga vraćaju taljigama jer nije mogao više hodati. Ni to nije bilo tako jednostavno, jedni su ga morali podizati i pomagati mu da se popne na taljige, dok su drugi sa druge strane morali držati taljige da se ne prevrnu.

Na kraju je pop Joca uprkos svom velikom apetitu ipak u grob 1897. godine poneo sve svoje zube.

Autor: explorenovisad.rs