Prva žena advokat u Srbiji

share on:

Prema mnogim istraživanjima prva žena advokat u Srbiji bila je Marija Milutinović – Punktatorka, supruga poznatog pesnika Sime Milutinovića – Sarajlije. Neobičan nadimak Punktatorka dobila je jer je najbolje razumela Simino čuveno delo „Srbijanka“ . Poznavala ga je od tačke do tačke, dodavala punkte (znakove) na stihove pa ju je suprug sa ponosom tako nazvao.

Marija Milutinović rođena je 1810. godine u Budimu, u porodici Popović. U Pešti je studirala i završila Pravni fakultet, gde se i upoznaje sa poznatim piscem Simom. Potom se venčavaju i odlaze za Beograd, gde je Marija započela svoju advokatsku praksu koja joj nije donosila prihode. Branila je siromašne i ugnjetavane, ne želeći da im naplaćuje usluge. Nije zaradila ni na jednoj uspešno završenoj parnici. A bilo ih je mnogo, zapisao je Jakov Ignjatović, njen prijatelj i urednik „Srbskih novina”. Ignjatović je takođe zapisao i da je Marija dobro poznavala zakonik, i da joj je bitnije bilo da odbrani nemoćnog čoveka i izbori se za pravdu, nego da zarađuje na tuđoj muci.

Zabeleženo je na tajnim Ustavobraniteljskim skupovima da se Marija zalagala za obezbeđenje osnovne pismenosti i za žensku decu. Učena mladež se okupljala oko ove Srpkinje kako bi sticala znanje i vodila razgovor. Pored srpskog jezika, dobro je govorila i nemački jezik. Svom mužu je na njegovu molbu prevela istorijsku zbirku na nemački jezik iako je isticala da ne voli da se bavi spisateljskim poslom, ali da će to uraditi za njegovu ljubav.

Vuk Stefanović Karadžić je prema Mariji Milutinović gajio osobitu pažnju i poštovanje. Kako se u njegovim pismima spominje bila je veoma obrazovana devojka. Marija je poštovanje prema Vukovom radu iskazivala tako što mu je pomagala u sakupljanju narodnih umotvorina i pesama. Družila se i sa brojnim ljubiteljima pisane reči, koji su sa njom voleli da razmenjuju ideje, kritikuju i hvale pesme i priče koje su se štampale u tadašnjim listovima. Marija je podjednako razumela književnost i pravo, mogla je da polemiše sa svakim obrazovanim čovekom. A da je u mnogo čemu bila napredna i istaknuta govori i zapis Anke Obrenović, koja u svom dnevniku piše da je Marija prva počela da koristi peglu u Beogradu.

Kada joj 1847. godine suprug Sima umire, Marija nastavlja da živi od njegove penzije. Počinje da radi kao učiteljica. Vodila je jednu privatnu školu u Beogradu, da bi se posle zaposlila u državnoj školi, gde dobija zvanje „starije učiteljke“. I dalje je bila u teškoj materijalnoj situaciji ali je svo vreme pokazivala humanu crtu i čovekoljublje. Njeni beogradski dani proticali su u nemaštini i oskudici.

Marija je umrla 1875. godine u Beogradu, gde je i sahranjena. Vest o njenoj smrti je ražalostila književnike, koji su se od svoje poštovane prijateljice oprostili simboličnim tekstom u listu „Javor“.

Nezavisno od svog supruga i čuvenog pesnika, gradila je svoje ime u književnosti i pravosuđu. Zbog svega navedenog, Marija je zaslužila da njeno ime zlatnim slovima bude upisano u istoriju srpske i beogradske advokature.

Izvor: pravnikns.rs