VIDEO: Ovako izgleda pad aviona iznutra

share on:

Više od 40 odsto putnika boji se mogućnosti pada aviona, ali statistika pokazuje kako su veće šanse da vas ubije kokos nego da poginete u padu aviona.

Godine 2016. 325 ljudi umrlo je u 19 avionskih nesreća, a poređenja radi godišnje umre više od 2.800 levorukih osoba zbog korišćenja opreme namenjene desnorukima. Potrebno je voziti se avionom svaki dan 55.000 godina pre nego što ćete doživeti nesreću – dok su šanse za nesreću sa smrtnim ishodom u avionu jedan u 11 miliona, a šanse za automobilsku nesreću jedan u 5.000. Takođe, i u najgorim nesrećama šanse za preživljavanje su (pokazalo se) 76 odsto.

Ipak, nesreće se događaju, kao što se najbolje vidi na videu koji prikazuje pad Convair aviona koji se nedavno srušio kraj Pretorije u Južnoafričkoj Republici, prilikom čega je poginulo dvoje od 19 putnika. Reč je o starom avionu koji, kažu mnogi, više nije smeo da leti.

Postoji čitav niz pravila i uputstava koja vam, u slučaju najgoreg scenarija, mogu pomoći da preživite. Nipošto nemojte puzati po podu. Iako se topao vazduh i dim dižu, pa neka uputstva kažu da bi bilo najpametnije držati glavu 50 centimetara iznad tla, to ne važi za avion kroz čiji uski prolaz pokušava da protrči desetine ljudi. Oni će vas vrlo verovatno izgaziti, a odmoći će vam i prtljag koji pada na vas.

Bolje rukom poklopite usta i malo spustite glavu na dole. Zaista je važno da se zavežete ali i da umete da se brzo odvežete. Biti zavezan (a to važi i za decu) je važno jer se tokom turbulencija mnogo ljudi povredi, ali specijalisti za preživljavanje i sigurnost primetili su kako su neki ljudi ostali u svojim sedištima jer nisu umeli da se odvežu.

Nemojte se obući kao da idete na plažu. Nepraktična odeća, ogromni šeširi i japanke su tip “opreme” koji je bolje sačuvati za hotel. Ako treba da potrčite, bolje je biti u čvrstoj obući. Ako po vama padaju oštre stvari ili prtljag bolje je biti zaštićen dugim rukavima i nogavicama.

Iako je to dosta teško, nemojte popustiti i doprinositi kolektivnoj panici koja može biti smrtonosna. Saberite se, slušajte uputstva i smirite osobu do sebe. Pomozite starijima i onima koji su eventualno povređeni. Ako dođe do požara ne spasavajte svoj ručni prtljag, torbu sa šminkom i fotoaparatom, punjač za mobilni ili hranu – izađite napolje, mirno i staloženo, ali najbrže što možete i spasavajte sebe.

Takođe, iako nije da na to uvek možete uticati, ali veliki avioni su sigurniji od manjih, i nacionalne kompanije imaju manje nesreća od regionalnih. Većina ljudi veruje da od trenutka kada se spuste maske s kiseonikom može proći do sat vremena bez da masku morate da stavite preko nosa i usta. To je netačno, reč je o sekundama, a nedostatak kiseonika je ubica. Iste sekunde kada maske padnu, iako je pritisak stabilan, stavite masku na lice i tek onda pomozite drugima.

Oni koji sede u repu aviona imaju 69 odsto više šansi za preživljavanje. Idealno bi takođe bilo da ste od izlaza za slučaj opasnosti udaljeni maksimalnih šest redova i da sedite kraj prolaza, a ne kraj prozora. Najvažnija je od svega često osporavana pozicija “glave među kolenima”. Neki teoretičari zavere čak kažu kako je to osmišljeno kako bi slomili kičmu pa da aviokompanije ne treba da plaćaju troškove lečenja, ili pak da vam sačuva zube pa da vas mogu identifikovati po otisku zuba. Noge treba da usidrite čvrsto na pod kako ne bi odletele napred i da ne dođe do loma kostiju (s kojim je mnogo teže istrčati iz aviona). Glavu “usidrite” u slučaju trzaja, i pokrijte glavu i vrat kako bi se zaštitili od objekata koji lete.

Izvor: Express.hr